Kako sprečiti krađu goriva u voznom parku

Gorivo je najveći promenljivi trošak u drumskom prevozu i jedini koji svakodnevno prolazi kroz tuđe ruke. Zato se gubici retko dešavaju u velikim iznosima koji se odmah primete, već u malim količinama koje se ponavljaju mesecima. Sprečiti takve gubitke znači prvo ih učiniti vidljivim. Upravo zbog toga ih je teško otkriti gledanjem računa.

Na koje načine gorivo nestaje

U praksi se sreću četiri obrasca, i svaki traži drugačiji način otkrivanja.

1. Pretakanje iz rezervoara

Klasičan slučaj: vozilo stoji, nivo goriva naglo padne, a kilometraža se ne menja. Dešava se noću, na parkinzima, tokom pauza. Ovo je jedini obrazac koji se vidi kao trenutna promena i zato ga je najlakše otkriti, pod uslovom da se nivo goriva uopšte meri.

2. Gorivo koje završi u drugom vozilu

Gorivo je plaćeno firminom karticom, račun postoji i uredan je, ali je sipano u privatno vozilo ili u vozilo koje nije deo posla. Račun ovde ne pomaže jer je sve formalno ispravno. Otkriva se poređenjem trenutka i mesta plaćanja sa položajem vozila u tom trenutku.

3. Naplata nesipanog goriva

Dogovor sa pumpom da račun glasi na više litara nego što je stvarno sipano, a razlika se deli. Otkriva se poređenjem količine sa računa sa stvarnim porastom nivoa u rezervoaru: račun kaže 80 litara, sonda beleži porast od 60.

4. Prekomerno sipanje i preprodaja

Sipa se više nego što je potrebno, višak se kasnije pretače i prodaje. Prepoznaje se po obrascu: neuobičajeno česta ili neuobičajeno velika sipanja u odnosu na pređene kilometre.

Zašto račun sa pumpe nije dokaz

Račun potvrđuje da je gorivo plaćeno. Ne potvrđuje da je sipano u to vozilo, ni da je u njemu ostalo. Ista primedba važi i za kartice za gorivo: one daju odličnu evidenciju troška, ali nikakvu evidenciju o tome šta se dogodilo posle plaćanja.

Fabrički pokazivač goriva takođe ne rešava problem. Njegova rezolucija je gruba, prikaz je nelinearan i namenjen je vozaču, a ne merenju. Pad od nekoliko litara na njemu se ne vidi.

Zaključak je jednostavan: dok se nivo goriva ne meri u samom rezervoaru ili se potrošnja ne meri na motoru, ne postoji podatak sa kojim bi se račun uporedio.

Tri načina merenja i kada se koji koristi

U praksi se najčešće kombinuju. Sonda za gorivo otkriva nagle padove nivoa i najdirektnije odgovara na pitanje da li je gorivo pretakano. Merač protoka daje precizniju sliku stvarne potrošnje i posebno je koristan kod radnih mašina koje troše gorivo u mestu, gde kilometraža ništa ne govori. Telemetrija preko CAN busa je najbrža za uvođenje jer ne traži ugradnju u rezervoar, ali kod starijih vozila često nije dostupna.

Šta tražiti u izveštaju

Podatak sam po sebi ne rešava ništa. Izveštaj je koristan ako odgovara na konkretna pitanja:

• Svako sipanje sa količinom, vremenom i mestom, uporedivo sa računom.
• Svaki nagli pad nivoa sa vremenom, mestom i podatkom da li se vozilo kretalo.
• Potrošnja na 100 km po vozilu i po vozaču, da bi se odstupanja videla u poređenju.
• Vreme rada motora u mestu, odvojeno od vožnje.
• Automatsko obaveštenje u trenutku pada nivoa, a ne na kraju meseca.

Poslednja stavka je važnija nego što deluje. Ako se pad nivoa vidi tek u mesečnom izveštaju, rekonstrukcija događaja od pre tri nedelje retko vodi do zaključka. Kako se obaveštenja podešavaju, opisali smo na stranici Alarmi i notifikacije, a strukturu izveštaja na stranici Izveštaji.

Šta uraditi kada sistem prijavi pad nivoa

Prvo pravilo je da jedan alarm nije dokaz. Nivo goriva može naglo da se promeni i iz sasvim bezazlenih razloga: vozilo je stalo na nagibu, gorivo se preraspodelilo između spojenih rezervoara, temperatura se naglo promenila. Zato:

1. Proverite da li je vozilo u tom trenutku mirovalo i na kakvom terenu.
2. Uporedite pad sa istorijom istog vozila - da li se obrazac ponavlja.
3. Uporedite sa drugim vozilima na istoj ruti i u istim uslovima.
4. Tek kada se obrazac ponovi više puta, obavite razgovor sa vozačem.

Sistem koji se koristi za optužbe na osnovu jednog očitavanja brzo izgubi poverenje u firmi. Sistem koji se koristi za razgovor o obrascima menja ponašanje i bez ijedne sankcije, što je najčešće i cilj.

Koliko to košta

Trošak čine uređaj i mesečna pretplata, uz ugradnju senzora tamo gde je potrebna. Kod računice sa početka teksta, gde se gubitak procenjuje na oko 705.000 dinara godišnje na dvadeset vozila, sistem se obično otplati u prvim mesecima. Aktuelne cene i šta je uključeno nalaze se na stranici Cena GPS praćenja vozila.

Vredi napomenuti i da cene goriva u Srbiji nisu fiksne: najviše maloprodajne cene menjaju se jednom nedeljno, obično petkom. Ako računicu radite za svoju firmu, uzmite prosek za nekoliko meseci, a ne cenu na jedan dan.

Česta pitanja